VIŠE GLADAN NEGO SIT: Na današnji dan je umro Čkalja, a pustili smo ga da ode u bijedi

Miodrag Petrović Čkalja je u svom poslednjem govoru rekao: “Hvala Srbijo, pustili ste me da glođem koske”.

rhwktkpturbxy8xmtk1mgzizwjknmfmnte2zmfimzbhndm1mjrin2rlmi5wbmetlqlnaxqawsovas0b1gdcw5uh2tivchvsc2ntcy9nrefflzfknzrjyjqxnza1otuwndm2nji5y2fizdywnmy1mgy2lnbuzwfcaa

Neko je davne 1987. zapisao: “Mi možemo da nemamo mnogo stvari – jer imamo Čkalju. Oni koji nemaju Čkalju, moraju da imaju sve ostalo”. Miodraga Petrovića Čkalju smo izgubili. Pustili smo ga da umre u bedi.

Poslednji velikan među zvezdama jugoslovenskog glumišta, a nadasve poslednji nacionalni junak – čovek iz naroda koji je svojim zemljacima podario toliko smeha da će uvek ostati u njihovim sećanjima kao Paja Jare, Gvozden, Mita, Blagoje, Srećko napast, Jovanča Micić… Umro je na današnji dan 2003. godine u bedi, više gladan neko sit.

Žalio se kako ga muči samoća. Napušten od kolega, gledajući kako mu prijatelji jedan po jedan umiru, Čkaljin čuveni osmeh počeo je da bledi. On je dobio nagradu za životno delo “Car Konstantin”, u govoru je rekao ono što smo odavno zaboravili. Dugo je živeo kao da je sahranjen.

– Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju.

Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju.

Da nije bilo njih, ne bih bio ovde”, otkrio je tada glumac.

Izvor: 24sata.rs



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku