TAJNA DUNAVSKOG TITANIKA: Priča o VELIKOJ TRAGEDIJI koju niste mogli čuti na času istorije

Tog 9. septembra 1952. godine u Beogradu je osvanuo sunčan, jesenji dan. U toku je bila obnova Savskog mosta, pa se između Zemuna i Beograda putovalo brodom ili autobusima koji su išli do mosta, a dalje su putnici prelazili peške.

dunav-foto-ap-2015-1438078325-709499

Međutim, tog dana prelaz je bio zatvoren i za pešake, pa je jedini način da se pređe preko Save bio brodom. A onda su nad prestonicom počeli da se navlače crni oblaci.

Ono što se tog dana desilo na Dunavu pored Beograda ostalo je upamćeno kao najveća mirnodopska rečna nesreća u ovom delu sveta.

Tada je na liniji Beograd – Zemun potonuo brod Niš tokom iznenadnog nevremena koje je zahvatilo Beograd. Nastradalo je preko 100 osoba.Tačan broj nije utvrđen jer je zvanično prodato 106 karata, ali se pretpostavlja da je na brodu bilo možda i 150 ljudi.

Brod “Niš” bio je kapaciteta do 60 putnika, ali da je tih dana zbog popravke mosta prevozio veći broj putnika od dozvoljenog.

Istraga je, međutim, zaključila da je za nesreću kriva “viša sila” – vetar orkanske jačine koji je čupao drveće iz korena.

Prema saopštenju policije, “Niš” je krenuo iz Beograda u 13 časova i sedam minuta, do ušća je plovio normalno, a onda su ga zahvatili jaka kiša, grad i vetar koji je duvao brzinom većom od 100 kilometara na čas. Od siline vetra u 13 časova i 12 minuta brod se preturio i potonuo na dno reke na dubinu od 14 metara. Potraživši zaklon od kiše gro putnika je u tom trenutku bilo zarobljeno u utrobi broda – u brodskom salonu.

Iste večeri uz pomoć broda dizalice „Soča“ počelo je vađenje potonulog „Niša“. Prema pisanju lista Borba od 11. septembra 1952. godine, gnjurac Bogoljub Perić prvi se spustio do kabine u kojoj je zatekao jeziv prizor – mrtvog mornara kako grli katarku broda i još 55 leševa. Posle velikih teškoća, oko četiri ujutru „Soča“ je izvadila potonuli brod koji se na dno spustio u položaju kao da plovi i gotovo potpuno neoštećen. Do pola osam ujutro izvađena je i poslednja žrtva.

Bila je to najveća tragedija u istoriji jugoslovenskog rečnog brodarstva. Tridesetak preživelih spaslo se samo zahvaljujući sreći. Dva sata kasnije, na mesto tragedije pristigli su i tadašnji državni zvaničnici – Aleksandar Ranković, Slobodan Penezić Krcun i Jovan Veselinov. Vlada FNRJ proglasila je trodnevnu žalost i obećala pomoći deci koja su u ovoj nesreći ostala bez roditelja. Brod “Niš”, zbog tragedije je nazvan “Dunavski Titanik”.

Kapetan Ferdinand Nobilo nakratko je zadržan u pritvoru, ali je specijalna komisija formirana da ispita ovu nesreću zaključila da je brod potonuo zbog “više sile” i niko nije optužen za nesreću. U godinama koje su usledile, svakog 9. septembra na ušću Save u Dunav grupica preživelih okupljala se da bacanjem venaca u reku obeleži dan sećanja na tragediju “Dunavskog Titanika”.

Izvor: staribeograd



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku