SVE IM JE REKAO: Proročanstvo sina Moamera Gadafija je postalo strašna istina

Mnogi Libijci i dobar deo sveta sada priznaju da je mladi Seif Gadafi u svom govoru posle početka protesta protiv njegovog oca tačno predvideo trenutnu situaciju na terenu.

seif-al-islam-fonet-23-avg-2011-1456780951-854237

Kada su u istočnoj Libiji u februaru 2011. izbili protesti protiv režima Moamera Gadafija, posle pet dana na državnoj televiziji govor je održao Seif al-Islam Gadafi – Moamerov sin i najverovatniji naslednik. Seif je posle tog čuvenog govora, međunarodno optužen za podsticanje nasilja, ali je samo malo ljudi zaista obratilo pažnju na njegova predviđanja o budućnosti Libije. Pet godina kasnije, međutim, većina onoga što je mladi Gadafi predvideo se pokazalo kao tačno.

Između ostalog, on je predvideo da Libijci neće imati sigurnost, da će zemlja upasti u haos i bezakonje, da će mnogi Libijci umreti, da će Zapad intervenisati a da će ekonomija propasti, jer će nafta “prestati da teče.” On je takođe upozorio Libijce da će mnogi biti raseljeni unutar i van zemlje, i na to da će fanatične islamske organizacije zauzeti neke oblasti, ako ne i sve.

Seif al Islam Gadafi je tada govorio skoro 40 minuta, predviđajući da će izvori nafte biti spaljeni, a da će ono što ostane teško biti korisno za zemlju. Zaista, u prvih devet meseci 2015. godine, proizvedeno je tek oko 400.000 barela sirove nafte dnevno, što je znatno ispod proseka od 1,65 miliona barela dnevno u 2010. godini. Mnogi naftni rezervoari iz kojih su se sanbdevali gradovi, poput Tripolija su zapaljeni, a mnoge terminale su preuzele naoružane milicije koje su trebale da ih štite. Restrikcije struje su postale svakodnevica širom Libije od 2011.

Gadafi je predvideo da bi njegova zemlja mogla biti ponovo podeljena kao što je bilo pre nego što je stekla nezavisnost 1951. godine. Tada je bila podeljena u tri regije: Tripolitanja, Kirenaika i Fezan. Pet godina nakon revolucije, Libija ide sve bliže ka toj situaciji jer nema centralnu vladu, jedinstvenu vojsku i državnu bezbednost. Mlađi Gadafi je govorio o dostupnosti oružja i posledicama. Sada se procenjuje da u rukama stanovnika postoji skoro 20 miliona komada oružja, što može da objasni zašto je stopa ubistava u porastu i zašto se male svađe mogu lako pretvoriti u ratove između plemena i bandi.

Gadafi je predvideo strašnu budućnost za svoj narod koji pet godina kasnije živi upravo takvu budućnost. On je najavio da će se Libija “možda vratiti u dane siromaštva”, što se i desilo. Uprkos nedostatku zvaničnih brojki, zapažanja pokazuju da hiljade porodica jedva sastavlja kraj s krajem. Prema podacima UN, najmanje pola miliona ljudi je raseljeno iz svojih domova unutar zemlje; mnogi žive u izbegličkim kampovima i zavise od dobrotvornih organizacija. Crni Libijci su izloženi teškim odmazdama pošto su ih pobunjenici označili kao Gadafijeve pristalice.

Libijski bankarski sistem se polako urušava pod teškom težinom korupcije i pronevera, a pre svega nedostatka likvidnosti, što otežava ljudima da uzmu svoju štednju. Vlada plate svojim službenicima isplaćuje sa tri meseca zakašnjenja.Seif al Islam je tada takođe istakao da Libija nije isto što i Tunis ili Egipat, jer nju čine “plemena i klanovi, koji otežavaju da se društvo ponovo ujedini ako nekad propadne”

Pet godina kasnije, vidi se da je bio u pravu. Građanski rat 2011. godine je podelio Libijce duž plemenskih linija, što dodatno gura zemlju ka podeli, i što takođe otežava bilo kojoj centralnoj vlasti da se ukoreni. I danas, Libija ima dve različita vlade koje se takmiče za vlast. Vlada narodnog sporazuma koju je podržao UN je već u nevolji, pre nego što je i mogla da položi zakletvu.

Danas je Libija dom za sve vrste fundamentalista i terorističkih grupa, bilo da je to Al Kaida na jugu ili u gradovima Sirt i Sabrata. Ovaj poslednji je bio meta američkog bombardovanja 19. februara, koje je odnelo skoro 40 smrtnih slučajeva, pod objašnjenjem da je napadnut kamp za obuku za ISIL. Na jugu Libije, duž granice sa Čadom i Nigerom,, Al-Kaida dominira trgovinom ljudima, oružjem i migranatima, zbog nedostatka jake libijske vlade koja u stanju da kontroliše svoje granice.

ISIL želi islamsku državu u kojoj se praktikuju njena verzija islama, a islamistička vlada u Tripoliju je već počela da razmatra sve zakone i da ih dovodi ih u sklad sa šerijatom, što dodatno omogućava da islamistička propaganda dominira. Propovednici i verski fanatici sada vode džamije i nude TV i radio programe koji truju umove mladih Libijaca, i otuđuju ih od islama koji su ranije praktikovali.

Mlađi Gadafi je dalje predvideo da će strane intervencije u Libiji otežati Libijcima da se pomire među sobom. Libijom sada dominiraju regionalne i međunarodne sile, posebno Katar, Egipat, Turska i, naravno, stalni članovi Saveta bezbednosti UN, koji diktiraju šta treba i ne treba da se desi u zemlji. Veći deo sukoba koji su izbili u Libiji od ustanka u februaru 2011. godine su proksi-ratovi između drugih zemalja koji se bore sa Libijcima kao svojim marionetama na tlu Libije.

Gadafi je upozorio svoje zemljake da Zapad neće prihvatiti bilo koji oblik islamskog emirata na libijskoj obali u neposrednoj blizini južnih evropskih granica. Danas, Zapad – posebno Francuska – priprema novu intervenciju u Libiji da istera ISIL iz Sirta i drugih gradova.

Mnogi Libijci i dobar deo sveta sada priznaju da je Gadafi u svom govor tačno predvideo trenutnu situaciju na terenu.

Izvor: kurir.rs



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku