POTRESNA PRIČA: POGLED KOJI JE ZABOLIO SVIJET

Dva dana nako što je snimljena ova fotografija petomesečni Udaj Fajsal preminuo je od gladi. Njegovi udovi poput grančica, upali obrazi i iskolačene suve oči odražavaju užasne posledice teške pothranjenosti.

92f7f62728bd446a69a24149a76a088c

Ovaj maleni dečak je samo jedan od zastrašujućih primera posledica rata u Jemenu, ali njegova sudbina na upečatljiv način svedoči o činiocima koji uzrokuju smrt beba, a koje rat samo pogoršava.

“Nije plakao, i nije bilo suza”, kaže njegova majka Hezam. “Samo se ukočio. Vrisnula sam i izgubila svest.”

Porodica malog Udaja živi od penzije koju njegov otac Ahmed Fajsal prima kao bivši vojnik: porodica sa devetoro dece uzrasta od dve do 16 godina živi od 140 evra mesečno.

Ahmed je povremeno radio na gradilištu, ali od kada je zavladao rat, ni tih poslova više nema. Cene namirnica skaču, a snabdevanje je sporadično, pa porodica jede samo jednom dnevno, obično jogurt i hleb, u boljim danima grašak, otkrivaju roditelji malog Udaja, oboje u svojim 30-tim godinama.

Na dan kada je Udaj rođen, ratni avioni koalicije predvođene Saudijskom Arabijom bombardovali su vojnu bazu u selu Hazjaz, u okolini Sane, koju su zauzeli Huti pobunjenici. Dok se majka porađala, njihovu kuću, u kojoj postoji samo jedna prostorija, pogodio je šrapnel.

“Vrištala je i porađala se dok se kuća tresla od bombi”, priča njen suprug.

Hezam je dojila novorođenog sina 20-ak dana, ali onda je ostala bez mleka, verovatno zbog pothranjenosti. Odmah nakon porođaja morala je da skuplja drva za ogrev.

U njihovom kraju, kao i u većem delu zemlje, odavno nemaju struje, a retko uspevaju da nabave plin za kuvanje.

“Svaki dan prelazim velike razdaljine u potrazi za drvima koje nosim kući na glavi”, kaže Hezam.

Kada je ostala bez mleka, bebi su počeli da daju veštačku hranu, koju, međutim, često nisu uspevali da nabave ili nisu mogli da je plate. Zbog toga su je Udaju davali svakih nekoliko dana, dok je ostalim danima pio šećer i vodu.

Kada bi zaplakao, zbog hidratacije nije bilo suza

Cisterne s vodom povremeno dođu do njih, ali roditelji obično koriste zagađenu vodu. Tokom prošle godine broj ljudi bez redovnog pristupa čistoj vodi porastao je sa 13 na 19 miliona ljudi – gotovo tri četvrtine ukupnog stanovništva.

Posle tri meseca, Udaj je dobio dijareju. Otac ga je odveo u lokalnu bolnicu, ali tamo ili nisu imali lekove, ili on nije mogao da ih plati. Dvadesetog marta Udaj je primljen na odeljenje za hitne slučajeve u bolnici Al Sabin u Sani.

Bio je teško pothranjen, imao je dijareju i infekciju pluća, pa su ga lečili antibioticima, a hranili preko sonde.

Ruke su mu bile zgrčene, tanke nožice nepokretne, lice upalo i bledo. Kada bi zaplakao, zbog hidratacije nije bilo suza. Sa pet meseci težio je svega 2,4 kilograma.

Kada su lekari izgubili svaku nadu da će moći da ga spasu, roditelji su dete odneli kući da umre. Posle tri sata, Udaj je izdahnuo.

Ahmed za smrt sina krivi vazdušne napade koalicionih snaga pod vođstvom Saudijske Arabije.

“Ovako je bilo pre rata”, kaže on, podižući kao dokaz dvogodišnjeg sina Šebaba.

Dete su sahranili u podnožju obližnjih planina. Dok su stajali iznad malene humke obeležene kamenjem, otac je čitao iz Kurana: “Mi zavisimo od Boga.”

Izvor: blic.rs



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku