OVAKO SE UNIŠTAVAJU DRŽAVE: Kontrolisani haos kao sredstvo geopolitičkog rata

Danas u svetu je u toku geopolitička borba, u kojoj se radi ostvarivanja određenih političkih i ekonomskih interesa, prema ciljanim državama koriste različita sredstva iz teorije “kontrolisanog haosa”.

kijev-protesti-foto-ap-1390488728-432967

Serija tragičnih događaja na Bliskom istoku i Evropi navodi na pitanje u kojoj meri su oni rezultat spontanih procesa, a u kojoj meri su veštački izazvani. Prema jednoj teoriji, danas u svetu je u toku geopolitička borba, u kojoj se radi ostvarivanja određenih političkih i ekonomskih interesa, prema ciljanim državama koriste različita sredstva teorije “kontrolisanog haosa”.

U jednoj analizi koja obrađuje odnos teorije haosa i državne strategije, tvrdi se da je nastojanje velikih sila da se u svetu ostvari stabilnost zapravo pogrešno, jer je međunarodno okruženje odličan primer haotičnog sistema.

Prema tom izvoru, svet je predodređen da bude haotičan, jer mnogi učesnici politike imaju različite ciljeve i vrednosti. Svaki akter u nestabilnim političkim sistemima stvara energiju sukoba, koja može da prouzrokuje stvaranje kritične situacije u nekoj državi, i može da dovede do njene neizbežne kataklizmičke reorganizacije.

Prema ovoj teoriji, kontrola ovakvih procesa unutar jedne zemlje omogućava velikim silama da ostvare svoje interese, osiguraju svoju bezbednost i predstave se kao “ostrvo mira” u okeanu kontrolisanog globalnog haosa. Stoga, velike sile treba da gledaju na haos kao na izvor mogućnosti, i da ne teže iluzornom cilju globalne stabilnosti.

Prema toj “teoriji”, rasturanje postojećih nacionalnih država, tradicionalnih kultura i civilizacija se mogu postići na sledeće načine:

– de-ideologizacijom stanovništva
– odbacivanjem “tereta” postojećih društvenih vrednosti i njihove zamenu drugim
– povećanjem materijalnih očekivanja, posebno među elitom
– gubitkom kontrole nad privredom i njenim konačnim uništenjem
– nezakonitim akcijama navodno spontanih pokreta koji često imaju etnički ili verski karakter

Teorija “kontrolisanog haosa” se zasniva na promeni kolektivne svesti, pogleda na svet i duhovnih sfera izlaganjem pojedinaca savremenim sredstvima manipulacije. To podrazumeva globalne psihološke operacije koja su deo globalizacije, koje uništavaju kulturu solidarnosti i zamenjuju je sa kultom novca i socijalno-darvinističkih stereotipa u vezi uloge pojedinca u društvu.

Sposobnost mase da pruži otpor kroz samoorganizovanje je tako smanjena.

S obzirom na efekte tih tehnologija, akteri “kontrolisanog haosa” sprovode dva cilja:

1. Smanjenje broja stanovništva eliminacijom onih koji nisu od koristi za arhitekte novog svetskog poretka. Neoliberalne reforme dovode do demografske katastrofe smanjenjem stope nataliteta i povećanjem stope smrtnosti. Seksualna revolucija, propaganda hedonizam, individualizam, i konzumerizam smanjuju stope nataliteta. Socijalni-darvinizam i ravnodušnost prema stradanju bliskih osoba umanjuje ljudima volju za životom i povećava stopu smrtnosti. Veliki broj siromašnih i beskućnika su deo de fakto mehanizma eutanazije, jer ljudi u ovim kategorijama brzo umiru, dok se sve više ljudi gura u ovu grupu.

2. Uništavanje nacionalnih država nametanjem kontrole putem transnacionalnih korporacija, kriminalnih ogranizacija, nadnacionalnih organizacija i institucija, koji odgovaraju onima koji upravljaju tehnologijom kontrolisanog haosa. Ovaj zadatak kombinuje “meku moć” sa varvarskim vojnim agresijama i agresoru olakšava kontrolu nad globalnim finansijskim, vojnim, i informacionim resursima.

Dolazi do preraspodele bogatstva od slabih ka jakim državama, i to se postiže hvatanjem nacinalne države u zamku dugova, privatizacije i kupovine domaćih sirovinskih izvora. Pod pritiskom finansijskih institucija, nacija-država postaje žrtva ovog tipa globalizacije i smanjuje troškove za socijalne potrebe ili na razvoj nauke i kulture. Države takođe organizuju masovne ilegalne migracije radnika, koje radnu snagu čine mnogo jeftinijom i obespravljenijom.

Tako se država lišava sposobnosti da deluje kao međunarodni činilac i uništava se kao ekonomski konkurenat.

Glavni simptomi gubitka nečijeg suvereniteta uključuju i nemogućnost da se sagleda i protumači takva situacija, utvrdi svoj identitet i poseduje sposobnost da se sprovedu odlučne, uzvratne mere.

Kao rezultat:

– država više nije samoupravna, nema strategiju razvoja, i ne može da obezbedi pristojne uslove života za svoje građane i garantuje im ustavna prava.
– korumpirani zvaničnici igraju ključnu ulogu u kontroli privrede i društva.
– drednja klasa nestaje, neorganizovana je i otuđena.
– političke partije i pokreti su samo fasada.
– društveni pokreti nemaju stvarni uticaj na politiku.
– građani su pasivni i imaju velikih problema sa određivanjem svog identiteta (državni, narodni, porodični).

Na ovim primerima se može videti kako korišćenje teorije kontrolisanog haosa uništava temelje nacionalne nezavisnosti.

1. Neutralisanje razvojnih sposobnosti:

– uništavanje državnog aparata umetanjem u njega agenata sopstvenog uticaja.
– infekcija putem korupcije, promovisanje kulta novca.
– birokratizacija uprave
– sprečavanje naučne zajednice da utiče na politiku zemlje.
– pravljenje mita: “tržište će sve srediti.”

2. Blokiranje povratne reakcije:

– masovni izvoz kultnih organizacija
– korišćenje političkih tehnologija u izbornim kampanjama.
– transformacija medija u tržišne aktere.
– promovisanje primitivne masovne kulture.

3. Uništavanje društvenih veza:

– individualizacija kroz neoliberalizam i atomizaciju društva.
– uništavanje veza u zajednici.
– uništavanje transportnih mreža.
– promovisanje etničkih i verskih sukoba.
– podela na bogate i siromašne klase.
– generacijski sukob

4. Smanjenje sposobnost uticaja na događaje:

– korišćenje manipulativnih tehnika u izbornim kampanjama
– promovisanje neoliberalne ideologije, kao što su individualizam i atomizacija
– promovisanje kulta novca i sistema primitivnih vrednosti
– gušenje nezavisnih medija
– promovisanje korupcije i kriminalizacije

5. Smanjenje sposobnost za nastavak razvoja:

– uništavanje domaće nauke i obrazovnog napretka
– promovisanje deindustrijalizacije kroz privatizaciju, stečaj i uništavanje profesionalnog obrazovanja.
– eliminacija kontrole kapitala
– kreditna zavisnost od međunarodnih finansijskih sistema
– nemogućnost odupiranja zavisnosti od uvoza
– sprečavanje aktivnog učešća društva u razvoju zemlje

U zaključku:

“Kontrolisani haos” je sredstvo koje se koristi u cilju zadobijanja kontrole nad zemljom ili regionom, i njihovog sprečavanja da sprovode sopstveni razvoj. To je de fakto neo-kolonijalna teorija, koja se kosi sa međunarodnim normama, i koja pretvara zemlje u snabdevače sirovina za razvijene.

Izvor: kurir.rs



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku