ON JE POSLEDNJI PARFEMDŽIJA I OTKRIVA KAKO NAS PROIZVOĐAČI VARAJU: Ako mu odgovorite na ova dva pitanja, imaćete svoj miris!

Poslednji beogradski, a najverovatnije i srpski parfimer Nenad Jovanov (68) otkriva da danas energična osoba zatraži diskretan, jedva primetan miris, a sićušna plavušica jači miris.

Po ulasku u njegov svet u ulici Kralja Petra na beogradskom Dorćolu skoro svaka mušterija, odnosno interesent zastane, jer, kako kaže Jovanov, misle da treba da kažu nešto stručno. Naprotiv, bilo na srpskom ili na engleskom, Nenadu su potrebne veoma jednostavne informacije.

– Potrebno je da mi svojim rečima kažu šta vole, a šta ne vole. Recimo, neko će reći da je to lak, neko težak, blag, aromatičan, cvetni, vanilast, osvežavajući ili citrusni miris. S druge strane, izuzetno mi znači kada znam da mušterija, recimo, nikako ne voli cvetni miris. Međutim, to je ironija. Otkriću vam da je danas ogroman procenat ženskih mirisa zasnovan upravo na cvetnim komponentama, ali se u tim kombinacijama različitih sastojaka izgube individualne arome, pa nastane nešto novo, zbog čega nemate osećaj cveta – priča mi gospodin Jovanov.

– Dešavalo se da mi je jedna gospođa rekla da voli osvežavajuće mirise, a da tri isprobana mirisa nisu ostavili jak utisak. Tek kada je dobila jedan slatkasti miris, oduševila se i rekla mi da u stvari rečima nije dobro interpretirala svoju želju.

U parfimeriji Sava, poslednjoj parfimeriji u Srbiji u kojoj se ručno prave mirisi, u ponudi su četiri osnovne koncentracije. Nenad mi objašnjava da su to: kolonjska voda (eau de cologne), zatim toaletna voda (eau de toilette), pa parfemska voda (eau de parfum) i čist parfem.

– Svi proizvođači, pa čak i oni najtradicionalniji podlegli su marketinškim trikovima pa na kartonskoj kutiji velikim slovima napišu PARFEM, a onda sitnim kurzivom „eau de“. Masa mušterija koja pomno ne čita sve što piše bude ubeđena je da troši parfem, a u stvari je dobila parmefsku vodu. Nekada se to znalo po ambalaži jer su se čisti parfemi pakovali u bočice od 7,5, 10 ili 15 ml, a parfemske vode u one od petnaestak do tridesetak mililitara, a kolonjske i toaletne vode u ambalaži od 50 pa naviše.

Sve što nastane u ovoj parfemskoj oazi u srcu Beograda stvoreno je rukama Nenada Jovanova.

– Najveći broj mušterija traži mirise „a la“ Armani, Dior, Šanel… Prinuđen sam da pravim ono šta traži većina i po poznatim recepturama stvaram mirise „a la“ određeni proizvod. U zavisnosti od toga do kakvog preciznog recepta sam došao, kao i od komponenata koje sam mogao nabaviti, i njihovog geografskog porekla i godišta u odnosu na originalne, ja pravim svoje mirise. Slično je kao sa vinima. Sa malo manjom ili većom razlikom mogu da vam ponudim alternativu. Na kraju, to je jako dobar proizvod, koji se u kvalitativnom, aromatskom smislu ne razlikuje od originalnog. Spletom okolnosti, ta moja alternativa uslovno može više da vam se dopadne nego najoriginalniji original, jer ukusi su indivudualna stvar – priča mi gospodin Jovanov dok me starom pumpom prska da osetim parfem koji sam odabrao za sebe.

Ovaj stari, ali veoma atraktivan zanat učio je od svog oca. Treća je generacija u porodici, a tradiciju su započeli njegov deda, stric i otac. Nenad trenutno sve radi sam, ali dodaje da je njegov sin jedno vreme dosta pomagao porodici u parfimeriji tako da bi, prema rečima mog sagovornika, posle kratke obnove rutine mogao da nastavi tradiciju.

– Moj stric je imao sreću da za druga ima Milenović Dragomira, čika Dragoša, jednog od „noseva“. Francuzi su dosta siročića i dece sa ovih prostora primili kod sebe, pa je i Msje Dragoš završio u Grasu. Bio je visok čovek sa visokim zaliscima, ali i ogromnim nosem, što za čulo mirisa, naravno, nije imalo nikakve veze. Pre rata mom ocu i stricu pričao je lepe priče o parfemskom zanatu u Francuskoj, tako da su se zaljubili u tu profesiju i krenuli njome da se bave.

Od pre Drugog svetskog rata do maja 1948. bili su na adresi Topličin venac 13, da bi nakon nacionalizacije izgubili taj prostor. Maja 1954. dozvoljava im se ponovna registracija, pa Nenadova porodica otkupljuje ranije uzeti nameštaj i opremu i nastavlja posao u kući u ulici Kralja Petra, nakon skromnog renoviranja pod palicom lokalnog molera Miše mazala, avgusta 1954.

– Mi smo samostalna zanatska radnja za proizvodnju mirisnih i kozmetičkih sredstava i nikad nismo imali druge gotove proizvode osim naših. Ranije smo pravili i kreme, pudere, losione, razne mazalice, ruževe za usne i lakove za nokte, ali kao što vidite vitrina je prazna zbog apsolutne neisplativosti.

Gospodin Jovanov ima mnogo priča, a ako želite da uđete u njegov mirisni svet i pronađete miris po svom ukusu, imajte u vidu da je radnja otvorena od 10 do 13 i od 16 do 19 sati. U toku pauze, Nenad se ne odmara već u prostoriji iza prijemnog dela, presipa komponente, filtrira, cedi i pravi mirise za svoje mušterije, ili je na terenu i nabavlja sastojke i ambalažu.

Mada mnogi sa setom pričaju o nestanku starih zanata, poslednji srpski parfemdžija (odnosno parfimer, kako mi je rekao da je lepše reći umesto turcizma parfemdžija) kaže da u tome ima dosta istine, ali ponosno dodaje da ima sve više mladih mušterija.

Oni dolaze kod njega u potrazi za ličnim mirisom koji mogu da kupe na meru. Jedan mililitar košta od 13 dinara pa naviše.

Izvor: pricesadusom.com



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku