“NIJE MENE STRAH NI VUKOVA NI ZMIJA, NEGO ZLIH LJUDI” Balkanski Robinzon Kruso ispričao nam je kako izgleda život SAMOTNJAKA

“Pitate me da li se plašim zveri iz šume. Nije mene strah ni vukova ni zmija, više me je strah zlih ljudi”, ovako priča Mihailo Petrović (66), poznatiji kao Panta, pećinski čovek iz Pirota.

Pre tačno 15 godina Panta je rešio da promeni život iz korena. Pećina u kanjonu Gradašničke reke Pantin je zimski dom, a leti živi u kućici na drvetu.

– Kad sam imao pare, nisam imao zdravlje i nisam bio srećan, ali sam imao puno prijatelja. Kad sam izgubio pare, svi su otišli. Tada sam rešio da počnem da živim drugačije, da živim u prirodi i da se njoj posvetim. Nemam struju, jedem iz zemljanih posuda sa drvenim kašikama i viljuškama, a kupam se napolju. Kada je hladno u pećini, zapalim slamu i tako se grejem. Ukoliko nemam nekih namirnica, nađem ih u kontejneru ili, kako ja to zovem, u “supermarketu”- kaže Panta.

Pun pozitivne energije, u neobičnoj staroj odeći, privlači pažnju gde god se pojavi. U pećini mu društvo prave tri mačke, pas i divlja svinja koju je usvojio pre par meseci, mada česti gosti njegovog doma su i čavke i kornjače. Leti gaji koze, kojih trenutno ima 15, a sve njegove životinje međusobno funkcionišu odlično.

– Ja imam mnogo dece, čak šestoro, ali se nikada nisam ženio. To su deca od mojih pet kućnih prijateljica. Terali su me da se ženim par puta, ali ako žena ne može da donese vodu do moje pećine i da se popne na drvo, uopšte mi ne treba. Još ako ne jede meso i vegetarijanac je, nju će da odnese vetar, neće dugo da ostane – ističe Panta.

Deca njegov dom retko posećuju jer, kako kaže Panta, imaju strah od zmija i drugih životinja, a nisu ni navikli na prirodu. Dođu s vremena na vreme u njegovu “letnju kuću” koji je napravio u centru Pirota, ni manje ni više nego na drvetu.

– Sagradio sam je od pruća i trske. Tamo sam izolovan od ljudi i imam svoj mir. Čim krene lepo vreme, ja se tu preselim. Nažalost, jednom su je zapalili, ali sam je ubrzo obnovio – kaže Petrović.

Od životinja ga, kako tvrdi, nije strah, zmije su ga ujedale preko deset puta, stršljeni ga često napadaju, ali je i za to našao rešenje. Napravio je kapu od kože i životinjske dlake, pa kada se stršljen uvuče u dlaku, ne može mu ništa. Kako tvrdi, ta kapa mu je bar dvadeset puta spasla život.

– Pitate me da li se plašim zveri iz šume. Nije mene strah ni vukova ni zmija, više me je strah zlih ljudi. Vuk dođe, pojede mi kozu i ode, neće on na dobrog čoveka. Dok ljudi, čim vide da je neko dobar, postaju najgore zveri, zato sam se od njih i izolovao. Evo, put do pećine vodi kroz litice kanjona i vrlo je opasan, to ipak nije sprečilo lopove da mi nekoliko puta pokradu sve što sam imao u njoj. Šporet, posuđe… sve su mi odneli – priča Panta.

Osim što voli životinje, ovaj pirotski Robinzon voli i da peva, pa je osnovao udruženje pevača sa Stare planine, gde se pevaju izvorne pesme.

Dolazak u Beograd

Panta je pre nekoliko dana došao autobusom u Beograd. Bio je u Zoo-vrtu na Kalemegdanu, koji je posetio po prvi put.

– Želeo sam da vidim neke životinje koje nisam imao prilike ranije da vidim. Tamo sam bio kratko, iskreno, žao mi je životinja koje su zarobljene – rekao je Panta.

Nakon toga on je odlučio da poseti i našu redakciju, gde se družio sa novinarima i pričao im o svom životu. Mnogi su ga pitali da li bi mogao da se navikne na život u Beogradu i počne da koristi kompjuter i telefon, na šta je on odmahivao glavom: “Ne, već sam živeo tako, ali se nisam lepo osećao.”

Izvor: blic.rs