Nedostatak OVOGA u tijelu izaziva stalne glavobolje

Jake glavobolje su sve učestalija boljka među ljudima, a najgore je onda kad ne pomaže nijedan lek. Da li ste znali da ishranom možete da se otarasite svake vrste bola u glavi, pa čak i migrene?

Slog-Mozdani-udar-Mozak-Glavobolja-Migrena-670x447

Migrene su jake glavobolje, koje se često ponavljaju i koje se javljaju uglavnom na jednoj strani glave. Tipičan simptom je pulsirajući bol koji se postepeno pogoršava.

Migrenu prate mučnine i problemimam sa vidom, osetljivost na svetlo, bol iza jednog oka ili uha.

Postoje migrene sa aurom i bez aure. Aura je neurološki simptom, koji prati migrenu najčešće u obliku vizuelnih poremećaja. Migrene sa aurom uključuju i ukočenost i peckanje u rukama i nogama, probadanja u mišićima poput igala, slabost jedne strane tela i vrtoglavice. Ponekad, govor i sluh su oslabljeni. Aure se obično pojavljuju od četiri do 72 sata pre napada migrene. Pacijent oseća mučninu, povraća i ima dijareju. Od 70 do 90 odsto njih ima migrenu sa aurom koja se javlja nekoliko puta sedmično. Migrenu, međutim, mora nešto da aktivira.

Američki naučnici tvrde da većina migrena može da se spreči, jer je za njih odgovoran manjak nutritijenata.

Više od polovine svih vrsta migrena, kao i glavobolje koje su posledica trovanja teškim metalima, su uzrokovane nedostatkom vitamina B i D.

Istraživači su, najpre, dugo godina tragali za vezom između ovih okidača i migrene, a zatim su i dokazali da nadoknađivanjem ovih vitamina i čišćenjem organizma od toksičnih metala, glavobolje kod nekih pacijenata potpuno nestaju ili se značajno smanjuje njihova učestalost.

Naučnici iz klinike Mayo su prvo odredili neke od uzročnika teških glavobolja. To su hormonalne promene kod žena, nezdrava hrana, preskakanje obroka, aditivi iz namirnica, vino i pića sa kofeinom, stres, jaka svetlost i zvuci, promene u režimu spavanja, psihičko naprezanje, promene vazdušnog pritiska, lekovi poput oralne kontracepcije i nitroglicerina.

Najviše su ispitivane migrene prouzrokovane deficitom nutritijenata, koje se mogu sprečiti.

Nedostatak vitamina B u organizmu, posebno B2, B6 i B12, definitivno je okidač za migrenu.

Studija iz 2004. godine pokazala je da je visoka doza vitamina B2 efikasna preventiva migrenama. Kod učesnika studije koji su uzimali dnevnu dozu vitamina B2, poznatijeg kao riboflavin, broj napada migrene je prepolovljen. Ovo istraživanje pokazalo je i da uzimanje najmanje 400 mg vitamina B2 dnevno značajno umanjuje rizik od nastanka migrene.

Studija iz 2009. godine je otkrila da vitamini B6 i B12 mogu da smanje jačinu bola kod migrene, ali i da se migrene u tim slučajevima ređe pojavljuju.

Nedostatak vitamina B izaziva oštećenja u krvotoku mozga, što može da bude okidač za glavobolju.

I manjak vitamina D se navodi kao jedan od glavnih uzroka glavobolje. Ovaj vitamin je odgovoran za apsorpciju svih nutritijenata neophodnih za funkcionisanje organizma. Bez dovoljno vitamina D, možete da izgledate neuhranjeno, iako se hranite redovno.

Istraživanje iz 2008. godine je otkrilo da gotovo 42 odsto svih migrena potiče od nedostatka vitamina D. Ovaj vitamin ima antizapaljensku sposobnost, čime se smanjuje i zapaljenje nerava i krvnih sudova mozga, što sprečava i migrene. Vitamin D ima i analgetski efekat, pa i ako dođe do migrene, one su znatno slabijeg intenziteta. Dakle, uzimanje vitamina D istovremeno smanjuje učestalost migrena kao i jačinu bola.

Prvi simptom toksičnosti teškim metalima u organizmu, kao što su olovo, arsen, živa, hrom, jeste upravo migrena. Iako organizam može da funkcioniše sa tragovima ovih metala u njemu, kada nivo otrova dođe do određene granice, javljaju se migrene.

Studija, rađena na univerzitetu “Juzunka Jil” u Turskoj, je pokazala da pacijenti koji boluju od migrena imaju prekomeran nivo kadmijuma, gvožđa, olova i mangana u organizmu. Mnogi od ovih metala izazivaju nedostatak kiseonika u mozgu, koji se manifestuje migrenama.

Minimalnom korekcijom životnog stila i ishrane, kao i dodatnim unošenjem vitamina B i D grupe, može da se izbegne migrena.

Namirnice bogate vitaminom B su mlečni proizvodi, zeleno lisnato povrće, meso živine, banane, govedina i ostrige.

Vitamin D možete da dobijete umerenim izlaganjem suncu, ali i ako jedete masnu ribu, pečurke i mlečne proizvode.

Da biste izbegli trovanje teškim metalima zamenite sve boje i vodovodne cevi koje sadrže olovo, ne jedite ribu za koju niste sigurni da ne sadrži živu, i ne držite u kući baterije koje sadrže kadmijum.

Izvor: Telegraf.rs



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku