NAJVEĆE K…ČENJE U ISTORIJI: Ono kad je Tito Staljinu rekao ne!

Doživotni predsednik Jugoslavije ubedljivo pobedio u anketi „Šta je bio najhrabriji potez u svetskoj istoriji“.

josip-broz-tito-josif-visarionovic-staljin-foto-profimedia-1473364172-987373

Legendarni predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito bio je najhrabriji čovek u celoj svetskoj istoriji jer je jedini oduvao vođu Sovjetskog Saveza Josifa Visarionoviča Staljina, pred kojim je tada drhtao ceo svet!

Ovaj potez pokojnog Tita izglasan je za, kako su rekli, „najkurčevitiji“ u celoj istoriji od strane korisnika društvene mreže Redit. Naime, na Reditu se povela rasprava o tome šta bi mogao da bude najsmeliji potez u istoriji, a ubedljivo najviše glasova prikupio je čuveni sukob Tita i Staljina.

Sovjetski lider navodno je čak 22 puta pokušao da ubije Broza: slao je u SFRJ teško naoružane plaćene ubice, delegirao ruske lekare sa zadatkom da otruju Tita, angažovao tadašnjeg ambasadora Kostarike u Jugoslaviji Josifa Griguleviča da zarazi Maršala kugom, poklonio kutiju za nakit iz koje je izlazio smrtonosni gas… Međutim, Tito nije bio laka meta. Uspešno je izbegao svaki atentat, a onda je, prema legendi, Staljinu poslao pismo koje je fasciniralo korisnike Redita.

– Prestani da šalješ ubice da me likvidiraju. Već smo zarobili njih pet, jedan je bio s bombom, drugi s nožem… Ukoliko ne prestaneš, poslaću ja jednog za Moskvu. I neće mi trebati drugi – odbrusio je Tito Staljinu, što je izazvalo salve pohvala među korisnicima ove društvene mreže.

„Kako je to hrabro. Ne mogu da se setim imena nijednog čoveka koji bi se usprotivio Staljinu a ostao živ“, „Tito bi sam otišao u Moskvu da ubije Staljina, ali bio je fizički sprečen da otputuje, imao je izvestan fizički hendikep, naime – imao je velika muda!“, „Taj čovek je uspevao da zajebava i Istok i Zapad kao niko“, samo su neki od duhovitih komentara na Reditu.

Prema svedočenju istoričara Josefa Prijaveca, autora Titove biografije „Tovariši“, Staljin je bio ozbiljno zabrinut zbog ove pretnje Josipa Broza.

– Kad je Staljin umro 5. marta 1953, u njegovom kabinetu pronađeno je Titovo pismo upozorenja – tvrdi u svojoj knjizi Prijavec.

Najpoznatiji pokušaj ubistva Tita
RUSKI LEKARI VRAĆENI STALJINU U KOVČEGU

Prema knjizi Maršalovog saborca Milana Žeželja „Brozovi strahovi“, najpoznatiji atentat na Tita bio je pokušaj trovanja koji su izveli ruski lekari. Naime, 1947. godine, kada odnosi Tita i Staljina više nisu bili sjajni, Tito se razboleo od napada slepog creva. Iznenada su se pojavili ruski specijalisti, s porukom da ih je lično Staljin poslao da pomognu. Ne želeći da ljuti ruskog vođu, Tito je pustio lekare da ga operišu, ali rana mu se zagnojila, pa se pretpostavljalo da su medicinski instrumenti Rusa bili zatrovani. Ruski lekari su mnogo pili, pušili i bili veoma nervozni. Žeželj ih je zbog toga zaključao u sobu i pozvao Titove lekare, koji su potom uspešno obavili novu operaciju. Ruski doktori su navodno Staljinu poslati nazad, ali – u kovčegu.

STALJINOVI POKUŠAJI DA UBIJE TITA

– Ambasador Kostarike u Beogradu Josif Grigulevič, zvani Maks, trebalo je da pusti bakteriju kuge u jednom od Titovih salona za prijem stranih diplomata i tako otruje Maršala i sve prisutne

– Tito je trebalo da se ustreli pomoću „nečujnog sistema sakrivenog u predmetu za ličnu upotrebu“

– Staljin je navodno Titu poklonio kutiju za nakit sa smrtonosnim gasom

– Pokušavali su da ga ubiju nalivperom, upaljačem, štapom i aktovkom u koje je bio smešten otrov

OSTALA ISTORIJSKA K..ČENJA PREMA MIŠLJENJU REDITA

1. Kad su pobunjenici ubili muža kijevske carice Olge i želeli da je prisile da se uda za njihovog princa, ona ih je žive zakopala, a zatim spalila njihova sela, a njihove žene i decu prodala u zarobljeništvo.

2. Prvi portugalski kralj Alfonso Henrikes posvađao se s majkom, sakupio vojsku, osvojio pola Španije, pobedio majku i od osvojenih teritorija napravio državu Portugal.

3. Vajaru skulpture „Ranjeni lav“ u Lucernu nije bio plaćeno za njegov rad, pa je iz revolta izvajao statuu praseta da kruži oko lava, kako bi se osvetio što mu nisu platili.

4. Vinstonu Grumu, autoru „Foresta Gampa“, „Paramaunt“ je rekao da im je film napravio trošak. Grum je napisao i drugi deo priče i „Paramaunt“ je hteo da je otkupi. „Ne bih da vam stvaram trošak kao s prvim filmom“, rekao im je i otišao kod drugih.

Izvor: kurir.rs



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku