Mislio da je dobio posao iz snova u Poljskoj, a onda je JEDVA IZVUKAO ŽIVU GLAVU

Nema ‘leba ni u Evropskoj uniji. Tako bi ukratko moglo da se opiše radno i pre svega životno iskustvo pekara Stevana Krunića u Poljskoj koji je jedva izvukao živu glavu iz prodavnice peciva u Varšavi.

“Hitno potreban pekar za rad u Varšavi, Poljska. Za izradu kroasana, hlebova, bureka. Plaćen prevoz, smeštaj, hrana” – glasio je oglas zbog kojeg je Krunić pre mesec i po dana po prvi put odlučio da se otisne preko granice.

– Video sam tu ponudu na internetu i nazvao vlasnika pekare. Javila se Darinka Nedeljković čiji muž Poljak drži pekaru. Rekla mi je da će mi plata biti 1.000 evra plus bonusi za burek. Pošto imam petogodišnjeg sina, a žena mi je trudna pitao sam je nekoliko puta da mi garantuje tu zaradu. Rekla je „dođi što pre, ima puno posla, biće sve kako sam rekla“. Ostavio sam posao poslovođe u pekari u Francuskoj ulici i krenuo za Poljsku – ističe Krunić koji je profesionalni pekar već 13 godina i dobitnik brojnih nagrada na pekarijadama.

Međutim, čim je kročio u radne prostorije pekare „Balkanska” u Varšavi prestravio se.

– Reč je o klasičnom podrumu. Usred prašine i prljavštine nalazili su se dotrajali stolovi i sudovi, a nigde mašine. Morao sam sve ručno da radim. Umesto odgovorene isplate unapred i na svakih 15 dana, dali su mi nekoliko puta po 50 evra. Stavili su me u sobu gde mogu da stanu samo krevet i ormar. Bilo je jezivo – opisuje Krunić.

Kako kaže, osećao se kao na izdržavanju zatvorske kazne.

– Bukvalno sam preživljavao. Za mesec dana su mi jedva dali 300 evra. Nikakav bonus. Jednog dana pored mojih nogu proleteo je i pacov. Radio sam u prostoriji u kojoj se na nekoliko metara od stola nalazi WC šolja bez vrata. Rekli su mi čak da ja treba da čistim podove. Em nisam bio plaćen em je trebalo da radim dva posla. Radio sam celu noć, više od deset sati, od 11 uveče do devet, deset sati ujutru – jada se Krunić.

Najgore je tek usledilo prilikom povratka za Beograd.

– Pošto nisam imao novca za autobusku kartu tražio sam im 700 evra što mi duguju. Gazda mi je rekao da će me odvesti na stanicu i dati taj novac. Ali, došao je sa nekim čovekom i vozio me po nepoznatim delovima grada. Pretio mi je i urlao da mu dugujem 9.000 evra. Rekao sam mu da me odveze kući i da ću mu dati novac. Kupio mi je samo autobusku kartu do Budimpešte. Srećom, uspeo sam da pozovem ženu za prevoz do kuće – kaže Krunić.

Tražili mu pare za kaznu

Kao da golgota nije bila dovoljna, da su poslodavci nesrećnom pekaru pripisali i dug.

– Kada je prošlo mesec dana rekao sam im da ne mogu više u takvim uslovima da radim, rekao sam im da idem kući i tražio da mi daju još 700 evra što je ostalo da mi plate. Međutim, ne samo da mi nisu dali taj novac nego su me optužili da su zbog mene dobili kaznu od sanitarne inspekcije pošto su navodno pronašli filter od cigarete u radnoj prostoriji. A ja tamo nikad nisam pušio – naglašava Krunić.

Izvor: blic.rs