MAJKA HRABROST: Ovako izgleda život majke sa sedmoro djece…

Ne znam kad počne ni kad se završava dan, radim 24 sata dnevno, ali mi ništa nije teško, priča Maja Kovinić, koja sa mužem Branislavom odgaja sedmoro dece.

majka-1-jpg

Maja i Branislav Kovinić iz sela Gazdare kraj Medveđe su u tri prve godine braka dobili šest devojčica, po tri bliznakinje, a onda se rodila i sedma kojoj su juče proslavili prvi rođendan. Maja je sa 34 godine rodila devetoro dece, pošto iz prvog braka ima još dvoje koja žive sa ocem.

U skromnoj kući, dobijenoj od donatora posle rođenja trećih bliznakinja, danas vri kao u košnici od dečje graje, plača i smeha. Uzalud majka pokušava da napravi red u dnevnoj sobi.

– Pokušavam, pa kada ponestane daha, ostavim sve i posvetim se spremanju jela i pranju veša, a valja i stoku nahraniti, a leti obrađivati baštu – priča žena koja je zbog ljubavi prema Branislavu napustila roditeljsku kuću u Leskovcu i preselila se bezmalo u planinu.

Maji i Branislavu prve su na svet došle Petra i Mila koje su sada prvi razred, 10 meseci kasnije Jana i Aleksandra, i one idu u predškolsku pripremnu grupu, a 15 meseci kasnije Tamara i Jovana. Bogdana je došla kao bogom dana nekoliko godina kasnije.

– Prve bliznakinje su nas iznenadile, za druge smo saznali tek u osmom mesecu trudnoće, a za treće vrlo rano. Naše najveće iznenađenje je što i po četvrti put nismo dobili bliznakinje – priča ova žena, koju u Gazdaru, selu sa 11 školske dece, zovu Majka Hrabrost.

Bračni par je rešio da se tu zaustavi, posebno što je sedma, odnosno deveta Majina trudnoća bila veoma rizična.

– Od mene je dosta, devetoro dece kojima sam i majka i dadilja i vaspitačica, a često i otac jer je moj suprug po ceo dan u planini, gde za druge seče i skladišti drva za nadnicu – priča Maja. Osim tih nadnica, Kovinići žive i od 19.000 dinara socijalne pomoći i 10.000 dečjeg dodatka, pa im, kako tvrdi Maja, ništa ne manjka.

– Kupili smo kravu, pa sada ne kupujemo mleko, čuvamo svinje i živinu, pa imamo i meso i jaja. Sama spremam sir, mesim hleb, a sve povrće beremo iz svoje bašte – objašnjava ova mlada žena koja je u Leskovcu radila kao trgovac.

Na pitanje kako postiže sve sama, odgovara da radi 24 časa i da joj Branislav pomaže kada nije u planini, ali u polju i u drugim težim poslovima. Deca su njena briga.

– Ujutru u šest sam prva na nogama da spremim doručak i ispratim u školu i vrtić četiri starije devojčice. Onda spremim doručak ostalim, pa namirim stoku, pa su tu užine, ručak, domaći zadaci, a ručak za sutradan isključivo spremam noću, u tišini. Tada umesim i nešto slatko – priča Maja.

Branislav, kaže Maja, obožava devojčice, ali ima malo vremena. Dođe umoran iz planine, pomazi ih, poigra se sa njima, večera i zaspi.

– Ne čuje noću plač dece, pa se meni i noć pretvorila u dan – priča s osmehom Maja jer je, veli, prihvatila “starinski način života” kao nešto normalno.

– Meni nije teško, ljubav prema deci i suprugu me održava na nogama. Žena koja želi mnogo dece mora u startu da računa na činjenicu da nema društvenog života, da ni ne pokušava da negde nađe posao i da decu prepusti ulici, ali i na to da je muž najčešće kao gost u kući – kaže ona.

Volela bi i da joj ćerke imaju veliku porodicu

Maja će i svojim ćerkama savetovati da imaju veliku porodicu.

– Ono što im želim je da završe školu i da se udaju iz ljubavi. Sve što ih u životu bude snašlo, radost ili tuga, prebrodiće lakše sa onim koga vole – kaže Maja.

Deca kao dren

Sedmoro dece Kovinića nikada nisu bila bolesna ni prehlađena.

– Zdrava su kao dren. Kod lekara odemo samo za redovne vakcine – tvrdi Maja

Izvor: blic.rs