KAO NA FILMU: Pao je u finalnoj trci, a onda ustao, i napravio ČUDO

V6ektkqTURBXy84MDEzYzEwZDk5NWU2NjljYmI5YjlkNzQxZTZjY2VhOS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

U jednom od najpoznatijih sportskih filmova svih vremena, “Vatrene kočije”, čuvena je scena u kojoj jedan od glavnih junaka nestvarne atletske priče – pada usred trke, ali se pridiže, prestiže rivale i pobeđuje.

Takva scena viđena je i na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.

Film iz 1981, koji je dobio četiri Oskara, pa i za najbolje ostvarenje te godine, govorio je o pripremama britanskog tima za olimpijski nastup 1924. Iznad ovih rečenica je snimak one pomenute filmske scene, a ispod čuvena Vangelisova muzika iz slavnog kinematografskog dela. Prijaće vam uz priču koja sledi.

Mo Farah je u Rio stigao kao dvostruki olimpijski šampion, u trkama na 5.000 i 10.000 metara. Na ovoj dužoj deonici po zlato je krenuo minule noći, baš kao što se pripremao, ali..

Nije ovaj 33-godišnji Somalijac, koji već 19 godina trči pod britanskom zastavom, hteo da razmišlja o drugima. Prosto je došao da, opet, da sve od sebe. Trka je isprva bila sporija nego što je planirao, pa je stigao čak i da mahne svojima, u drugom krugu. U desetom je primetio da mu pojedini rivali odmiču, te je probao da se izdvoji iz grupe i sustigne ih. Međutim, u tom pokušaju, ispred njega su atletičari naglo usporili, te su se Farahove noge uplele sa prijateljevim. Amerikanac Gejlen Rup, koji je bio iza njega, mogao je samo da vidi kako slavni šampion pada. Jedan od rivala ga je preskočio. Skoro svi drugi pretekli.

fhUktkqTURBXy83MmJlZTZmNTAzMWE3MThmNTExMTQ2YzUzY2U3N2IyNi5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

“Govorio sam sebi ‘Samo ustani. Samo se pridigni. I, ne paniči. Nikako ne paniči. Ne paniči!”, prisećao se Farah posle ovog finala.

Rup se okrenuo, usporivš svoje trčanje, dočekao Faraha i pitao ga da li je u redu. Odgovor je bio podignuti palac, posle čega je prijatelj koji je ostao na nogama viknuo: “Hajde! Drži se mene, idi iza”. I, poveo ga je.

U životu su, čak i šampionima, prijatelji itekako potrebni. Ne kada je sve dobro, nego baš kada sve krene nizbrdo.

“Je li gotova trka? Je li sve gotovo? Ne… ne… Ne sme da bude. Rekao sam ćerki Rijani da ću joj doneti medalju. Neću da je izneverim”, prisećao se Farah misli u tim trenucima.

I, krenuo je za prijateljem.

Kenijci su napred već odmakli, kako to oni umeju u atletici. Ali, Mo Farah je svakim korakom smanjivao njihovu prednost.

Kenijac Pol Kipngetič Tanui je ušao kao prvi u poslednji krug. Ali, u završnici nestvarnog finala, baš kao na filmu, čovek koji je prethodno pao – stvarno ih je prestigao sve i prvi prošao kroz cilj.

Izvor: sport.blic.rs



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku