Italiji poslije zemljotresa PRIJETI JOŠ GORA OPASNOST! Evo šta brine Europu…

Evropu mogu da zatresu i mnogo jači zemljotresi od onog što je pogodio Italiju, a postoji i pretnja od drugih smrtonosnih prirodnih katastrofa.

7fiktkqTURBXy9jYTRiMTc2MjZhZWFjYTYzOWRiZTUwYWMyYTJjZjhkMy5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Zemljotres u Italiji je samo jedna u nizu katastrofa koje su u skorije vreme pogodile Evropu. Na sreću, broj žrtava je daleko manji nego što je bio u najvećim svetskim katastrofama koje su zabeležene u istoriji.

Međutim, istorija je pokazala da je i Evropa veoma podložna brojnim prirodnim nepogodama, pa i onima koje mogu da odnesu stotine hiljada života. Zemljotresi ovog intenziteta mogli bi da utiču i na povećanje aktivnosti vulkana, a u Italiji ih ima dosta.

Učestalost katastrofalnih zemljotresa, poplava i suša ukazuje na to da bi i u budućnosti moglo doći do velikih tragedija izazvanih prirodnim silama, ali i ljudskim faktorom.

Zemljotresi

Najjači zemljotresi koji su zabeleženi u istoriji Starog kontinenta su imali intenzitet od oko 8,5 do 9 stepeni Rihterove skale. Takav potres je na Kritu 365. godine nove ere izazvao i razoran cunami i odneo možda i pola miliona života.

U skorijoj istoriji najviše ljudi je stradalo u zemljotresu 1908. godine u Mesini na Siciliji.

Prema nekim procenama, u zemljotresu jačine oko 7,1 stepeni i cunamiju koji je on izazvao poginulo je oko 123.000 ljudi. Za zemljotres koji je 1755. godine pogodio Lisabon, procenjeno je da je jačine između 8,5 i 9 stepeni Rihterove skale. On je takođe pokrenuo i cunami, a ukupan broj žrtava je od 10 do 100.000 ljudi.

Kada bi se neki tako jak zemljotres danas desio negde u Evropi, posledice bi mogle biti i mnogo gore, zbog većeg broja stanovnika i izgrađenih zgrada, mostova.

Kako kaže Branko Dragičević, zamenik direktora Republičkog zavoda za seizmologiju, postoje mnogi faktori koji utiču na to kolika će razorna moć potresa biti.

– Šteta zavisi od udaljenosti od epicentra potresa, njegovog intenziteta ali i ranjivosti izgrađenih objekata. Važno je i to da li se zemljotres dešava u ruralnoj ili urbanoj okolini.

Erupcije

Najpoznatija i najsmrtonosnija erupcija vulkana u Evropi jeste ona u kojoj su uništeni gradovi Pompeja i Herkulanum 79. godine nove ere. Vulkan Vezuv je tada doveo do smrti 33.000 ljudi. Ta erupcija je treća najsmrtonosnija na svetu. Međutim, kada bi se danas desila takva eksplozija Vezuva, broj žrtava bi mogao da se meri milionima.

Druga najveća erupcija vulkana u Evropi desila se 1783. godine na Islandu, a krivac se zove Laki. Oko 9.350 ljudi ili skoro četvrtina stanovništva Islanda umrla je, a više od polovine goveda, ovaca i konja je uginulo. Životinje su stradale zbog udisanja otrovnih gasova, a ljudi najviše od gladi.

Posledice ove erupcije bile su osetne u celoj zapadnoj i srednjoj Evropi.

Poplave

Najviše žrtava poplava u Evropi pretrpela je Holandija. Najsmrtonosnija poplava je poznata kao Poplava Svetog Feliksa koja je 1530. godine ubila oko 120.000 ljudi i uništila većinu zemljišta. Holandiju su i pre toga pogađale katastrofe. Tako je u poplavi 1212. poginulo 60.000 ljudi, 1219. godine 36.000, a u poplavama 1287. nastradalo je između 50.000 i 80.000.

Poplave su sve učestalije u Evropi, što je jedna od posledica globalnog zagrevanja. Velike padavine izazivaju i klizišta u kojima takođe ljudi stradaju i nastaje velika šteta.

Srbija se još uvek oporavlja od poplava koje su je zadesile pre dve godine, a sličnu muku su nedavno imale Rumunija, Makedonija, ali i mnogo bogatije zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Velika Britanija, pa i Rusija u kojoj je ovog meseca palo najviše kiše u poslednjih nekoliko decenija.

Toplotni talasi

Najsmrtonosnija skorašnja katastrofa je bio toplotni talas koji je pogodio Evropu 2003. godine. Kad svakodnevno čujete da je nekoliko ljudi stradalo od toplotnog udara, to nije ništa neobično.

Međutim kada se taj broj sabere i saznate da je 2003. godine stradalo oko 70.000 ljudi u Evropi, onda je stvarno vreme da se zabrinete.

U Rusiji je 2010. godine zbog toplotnog udara, požara i suša život izgubilo oko 56.000 ljudi. Statistika kaže da prosečne godišnje temperature stalno rastu. Ukoliko se nešto ne promeni, broj žrtava zbog visokih temperatura biće sve veći.

Srbija se muči i sa slabijim potresima

Srbija nije imala tako snažne zemljotrese kao njeni susedi. Jak zemljotres 1963. godine je razorio Skoplje, a snažni potresi se stalno dešavaju u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji. Kako kaže seizmolog Dragičević, najjači zabeleženi zemljotres u Srbiji je iznosio 5,9 stepeni Rihterove skale. Međutim i slabiji potresi od tog pričinili su joj veliku štetu. Najskoriji primer je zemljotres u Kraljevu 2010. godine. „U Srbiji postoji veliki broj objekata koji su ranjivi, koji nisu rađeni po propisima ili su loše održavani. To su stare zgrade, kao i ove što su se srušile u Italiji“, kaže on.

Kako je rekao Dragičević, na sajtu Seizmološkog zavoda Srbije mogu se naći karte hazarda koje pokazuju koje su oblasti u Srbiji najpodložnije zemljotresima.

Izvor: blic.rs



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku