ISPOVIJEST PROMOTERKE IZ MARKETA: Jedna baka vodi unuka da jede na promocijama kako ne bi ostao gladan!

Promoterke u velikim marketima viđate često i isto tako ih verovatno zaobilazite, ali ono sa čime se one susreću ostaviće vam knedlu u grlu.

Ispovest jednu od njih, koja pokazuje u kolikom siromaštvu živimo, prenosimo u celosti sa portala espreso.rs.

“Siromaštvo hara Srbijom. Narod je gladan. Deca su željna – svega.

Mislila sam su ove fraze kliše. Mislila sam, nije istina. Međutim…

Supermarketi su u danima vikenda puni kao oko, a ljudi kao muve bez glave jure među rafovima u potrazi za što jeftinijim proizvodima.

Kako je vikend “udarni” dan za šoping, hipremarketi puni su ljudi, ali i promoterki koje za razne marketinške agencije nude proizvode firmi za koje rade.

Tako se u većim marketima vikendom, nećete sudarati samo sa rekom ljudi već i sa štandovima velikih firmi, ali i simpatičnim hostesama koje će po svaku cenu pokušati da vam “uvale” proizvod koji “valjaju”.

Verujte na reč, iz ugla jedne promoterke, opravdano tvrdim da se to kolika smo sirotinja, i koliko smo ogoljeni i gladni, može videti baš u tim hipermarketima.

Rekao bi čovek da u velike nabavke, pa samim tim i takve markete, idu samo oni koji imaju, međutim – daleko od toga.

Debeli višegodišnji staž u poslu hostese me je ubedio u sve kontradiktornosti, ali i u surovost ovog okrutnog sveta i života u zemlji u kojoj su nam rekli da će nam – biti bolje. I dalje pamtim jednu baku.
Stari, posiveli ceger je uvek preko njenog ramena.

Ruke – grube, ogoljene. Stalno nosi sa sobom staru, već umrljanu flašicu vode. Na licu, punom bora vidi se da jedva preživljava. Jedva krpi kraj s krajem, a kroz rulju punih kolica namirnica vuče malu korpu. U njoj je kifla, pavlaka, i pašteta. Ta baka je, znam, satima tumarala kroz lokal. Umilno je gledala u svaku promoterku. Na izboranom licu pojavljivao se osmeh deteta kad god bi je neka ponudila sirom, čajnom, voćnim jogurtom, ili bilo kojim prehrambenim proizvodom koji se tog dana nalazio na štandovima…

I nije jedina. Među onima koji su mesečne plate trošili u marketima samo da bi im frižideri samo na nekoliko dana bili puni, ova baka nije bila usamljeni slučaj.

Jedna starija gospođa otkrila mi je šta znači “Bermudski trougao na srpski način”.

– Znaš sunce, ti mene viđaš svakog vikenda ovde. Nekad vodim unuka sa sobom, kad mi ga deca ostave…Istina je ta da sam ja veoma siromašna. Dešavalo mi se da nemam ni 200 dinara kad mi deca ostave unuče.

– Da ne bi bio gladan, ja ga nagovaram da idemo u šetnju i kupovinu, da se dete najede. Tako je kod vas pojeo nekoliko kockica sira, kod vaše koleginice nekoliko kolutića čajne.

– Ako negde ima voćnog jogurta koji je gratis – e tada je najsrećniji. Još ako isproba neki novi keksić – celog dana će biti nasmejan i, što je najbitnije – sit! A šta je moj trougao – ti to mila najbolje znaš!

Odlazi gospođa, uzdignute glave, ta žena koju znam već godinama unazad i koju viđam. I tada kontam. Viđam je u tri različita marketa – svakog vikenda. Žena krene redom, svakog vikenda, i naređa sva tri marketa – njen “Bermudski troudao”. Na to izgubi nekoliko sati i mnogo energije, ali barem malo, uz kupovinu samo hleba i margarina pojede još nešto pride.

Rekoh – nisam verovala. Nisam, i to samo dok nisam shvatila.

Mnogo je ljudi koji žive na rubu egzistencije. Ne ismevajte nekoga ko čeka u redu da bi probao kocku sira. Možda ga je poslednji put okusio toliko davno da se ni sam njegovog ukusa ne seća…

Izvor: Kurir.rs



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku
Neum uživo