EVO ZBOG ČEGA SU AMIŠI VEOMA BOGATI: Zbog ovih životnih pravila imaju puno para

U poslednjih 20 godina u SAD-u se udvostručio broj Amiša. Mnogima je taj tajni svet postao dostupniji i jasniji nakon što su poslednjih godina počele da se pojavljuju rijaliti emisije sa njima u glavnim ulogama.

amisi-foto-profimedia-1459777620-879181

Ali jedna stvar koju mnogi ne znaju o ovim tradicionalnim, i po mišljenju mnogih, “zatucanim” ljudima jeste da oni itekako dobro upravljaju svojim finansijama.

“Neki Amiši su jako dobri u poslovanju”, ističe Erik Vesner, osnivač stranice Amiš Amerika, i napominje da, iako se o njima ne čuje u javnosti, među njima ima i milionera.

Njihovi poslovi i strategije ne oslanjanju se na moderne prednosti poput struje i tehnologije, ali i dalje im dobro ide zahvaljujući ovim tajnama:

Cene iskustvo više od materijalnih dobara

Amiši paze da kupuju samo stvari koje bi trebale da dugo traju, pa obično ne kupuju nešto samo zato što je trenutno u modi i hit (što je itekako vidljivo na njihovoj odeći), kaže Loril Kraker, autorka knjige “Novčane tajne Amiša” i dodaje: “Oni uvek jednim okom gledaju širu sliku i razmišljaju dugoročno”.

Puno štede i često stavljaju na stranu i do 20 odsto svojih prihoda

Prosječan Amerikanac štedi svega šest odsto od svojih prihoda. Kraker je upoznala muškarca koji je uspeo tokom 20 godina iznajmljivanja farme i odgajanja 14 dece, da uštedi čak 400.000 dolara. On je planirao da potroši taj novac na kupovinu farme i trampolina za svoju decu.

Preziru dugove i pokušavaju da izbegnu korišćenje kreditnih kartica

Iako neki članovi manje tradicionalnih Amiša koriste kreditne kartice, mnogi imaju strahovitu fobiju od dugova.

“Oni su bukvalno užasnuti pri pomisli na dug. Dok većina nas može noću da leži budno i razmišlja o tome kako ima velike dugove, oni mirno spavaju”, kaže Kraker. S druge strane, prosečan Amerikanac poseduje tri do četiri kreditne kartice i duguje oko 16.000 dolara.

Umesto da pribegnu kreditima, oni radije potraže dodatni posao kad se finansijska situacija pogorša

Kraker kaže da će Amiši učiniti bilo šta kako bi se izvukli iz finansijske krize, i da su izrazito snalažljivi u tom pogledu. Naprimer, ako izgube posao tokom recesije, naučiće da rade nešto drugo. Ili će žene posaditi više cveća i prodavati ga na pijaci kako bi zaradile koji dodatni dolar. Ova vrsta logike nije svima lako prihvatljiva, ali za njih dugovi nisu opcija.

Ako ipak moraju dići kredit ili su u dugovima, smatraju svojom moralnom dužnošću da sve isplate u što kraćem roku.

Kraker kaže da će Amiši pre “dubiti na glavi” nego ne isplatiti dug na vreme. “Oni su vrlo siguran rizik. Mislim da bankari gledajući u njih plaču od sreće, jer su toliko pouzdani”, kaže Kraker, što objašnjava zašto im odobravaju kredite bez ikakvih problema, ako naprimer žele da kupe farmu.

Mnogi su iskusni preduzetnici, pa su traženi radnici

Oni koji odluče da ne žele da se bave poljoprivredom postaju zanatlije i kvalifikovani stolari, građevinci i proizvođači metalurgije. Njihovi proizvodi se često prodaju van amiške zajednice, a ljudi cene kvalitet i perfekcionizam po kojem su nadaleko poznati.

Imaju ‘zdrav’ pristup privatnom poslovanju i kao mali preduzetnici uspešni su u 95 odsto slučajeva

Vesner je napisao knjigu o amiškim malim privrednicima i otkrio je da su jako uspešni tokom prvih pet kritičnih godina poslovanja. Primera radi, svega 50 odsto drugih američkih poslova uspeva da preživi taj period.

Vesner smatra da je ključno kod Amiša koji poseduju male firme to što naglasak stavljaju na etiku i što su spremni da rade s prosečnim radnicima. A kad gradite takve pozitivne veze na poslu, on ima više šanse da bude profitabilan.

“Često vlasnici ne naređuju svima nego i sami rade, a to im stvara kredibilitet kojeg i sami cene.”

Retko šta bacaju i podigli su reciklažu na novi nivo

Jednom kad odeća postane nenosiva, oni će je razrezati na manje komade i koristiti kao krpe, kaže Kraker i dodaje da će svakoj stvari pokušati da pronađu novo mesto pre nego je bace.

Kupuju veće količine, kada god to mogu

Budući da većina amiških porodica prehranjuje šestoro do osmoro dece, oni su savladali veštinu kupovine na veliko. Iako kupovina velike količine hrane nije uvek lako izvodljiva ljudima koji žive u gradu u malom stanu, prosečna američka porodica mogla bi da uštedi oko 25 dolara mesečno kada bi kupovala u većim količinama prehrambene namirnice.

Nikad ne kupuju na malo i često nabavljaju korišćene stvari

S obzirom da porodice imaju mnogo dece, uobičajno je da kupuju u ‘seknd hend’ prodavanicama i na garažnim prodajama. “Postoji nešto što ja zovem štedljivom porodicom, a što Amiši poseduju”, kaže Kraker. Oni često poklanjaju proizvode koje su sami izradili ili kupili u prodavnicama korišćene robe, što postaje i sve rašireniji trend među drugima.

Oni koji imaju novca vraćaju ga u zajednicu

Iako većina Amiša vođenje farme smatra najboljim poslom, ono nije jednostavno. Poljoprivreda je sve skuplja, a s obzirom da porodica nakon nekog vremena podeli zemlju među decom, brzo se smanjuju obradive površine.

Neki Amiši okrenuli su se manjoj, intenzivnijoj poljoprivredi kako bi rešili ovaj problem, kaže vesner. Ali mnoge zajednice Amiša imaju programe kreditiranja sa malim kamatama kako bi pomogli mladima da kupe zemlji i započnu svoje poslove.

Hrane se kraljevski, a većinu namirnica sami gaje

Amiši cene dobar obrok i sami sebe zovu gurmanima. Mnogi, iako ne svi, koriste tradicionalne poljoprivredne metode, tj. imaju organsko voće i povrće, što se pokazalo još profitabilnijim otkada su svi poludeli za zdravom, organskom hranom.

Oni ne traže socijalnu pomoć

Inače, 2006. godine službenici iz Ohaja primetili su da se u nekim državama u SAD-u gotovo uopšte ne koriste markice za hranu, da bi ubrzo otkrili da je reč o mestima na kojima živi velik broj Amiša, koji ne koriste programe pod pokroviteljstvom vlade. Odbijanje Amiša da pokupe ono što vlada deli besplatno, potpuno je suprotno od načela prema kojima živi većina Amerikanaca, koji ne mogu dočekati da se domognu besplatnih stvari. Iako su neki Amiši primali pomoć od države za nezaposlene u vreme nedavne recesije, brojne mnogočlane porodice koje žive ispod granice siromaštva ipak se ne okreću vladi za pomoć, nego preživljavaju kako znaju i umeju pouzdajući se samo u sebe, piše Business Insider.

Izvor: Express.hr



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku