Evo kakva je sudbina NAPUŠTENIH BEBA i zbog čega su najčešće ostavljene…



Ogromna većina beba napuštaju porodilišta već posle dva, tri dana sa svojim roditeljima, a familija ih sa radošću dočekuje, ali neki mališani svoje prve nedelje života provedu u bolničkoj sobi, a da uopšte nisu bolesni. Oni se suočavaju sa najvećim bolom koje ljudsko biće može da oseti – napuštene su.

Poslednji takav slučaj desio se u Vranju. Malenog Bogdana, kako su ga u bolnici nazvali, majka je odmah po porođaju ostavila. Međutim, danas je upravo saopšteno da su se roditelji predomislili i da će ipak doći po njega.


I mali Srećko iz Novog Sada se na najbrutalniji način susreo sa ovim svetom. Njega je majka krajem oktobra prošle godine odmah po rođenju ostavila ispred novosadskog porodilišta “Betanija” i to u platnenoj torbi. Posle svega što je proživelo ovo malo, nezaštićeno biće, sada, ipak, sa razlogom nosi ovo ime. Imao je sreću da bude pronađen na vreme i odveden tamo gde će o njemu brinuti.

Ova deca, tako, prve nedelje svog života provode u bolnici, a zatim brigu o njihovoj daljoj sudbini preuzima Centar za socijalni rad. Čekajući neku novu porodicu, odnosno onu koja će ih usvojiti, brigu o njima prvo preuzimaju hranitelji.

A kako njihov život izgleda u tim prvim danima, ko o njima brine, ko ih mazi i voli…

Brinemo o njima kao da su naša

Ivana Rađenović, pedijatrijska sestra koja 14 godina radi u “Betaniji” kaže da zaposleni brinu o svim bebama podjednako i da im pažnja ne nedostaje. Ipak, kada je reč o napušenim bebama, tu je stvar malo drugačija.

– Svakako da vam ne bude svejedno kada vidite napuštenu, tek rođebu bebu, ali morate biti profesionalni. Mi smo tu da ih uzmemo u naručje i mazimo. Razmišljate o toj deci kao da su vaša i ne pravite razliku, već se trudite da im ništa ne nedostaje, a pogotovo ne dodir koji je veoma važan u tim prvim danima života. Upravo zbog toga ih mazimo i koristimo svaki trenutak koji imamo da ih uzmemo u naručuje, kako ja tako i moje koleginice – kaže Rađenović.

Tako bude sve dok brigu o ostavljenim bebama ne preuzmu zaposleni u Centru za socijalni rad, koji dalje odlučuju o njihovoj sudbini, a to je uglavnom odlazak u hraniteljsku porodicu ili na usvojenje. U Novom Sadu, inače, godišnje bude ostavljeno oko deset beba.

Osećanja, tada, kažu zaposleni u “Betaniji”, ne mogu se isključiti, niti sakriti.

– Na decu ne možete biti imuni. Sasvim je normalno da neko emotivno reaguje – kaže Rađenović.

Suze su tu uobičajena pojava, tako su mnoge sestre plakale kada su čule kako su izgledali prvi dani ostavljenog Srećka.

Plač napuštene bebe je drugačiji, taj plač para dušu

I njihove koleginice iz Leskovca sa očima punim suza pričaju o subini napuštenih beba.

– Čuvamo ih kao svoju decu, a ispraćamo u suzama – rekle su za “Blic” medicinske sestre i doktori iz leskovačkog porodilišta.

U ovom gradu tokom prošle godine ostavljeno je čak šest novoronđenčadi.

– Plač ostavljenog deteta je bolniji i duži, razlikuje se od plača drugih beba. Ovaj plač kao da traži zagrljaj, ljubav – najjači je utisak sestara i doktora iz leskovačkog porodilišta.

– A taj plač prestane čim ga privijemo na grudi i počnemo da pevušimo. Tada u njihovim očima vidite odraz vaše ljubavi i to je ono zbog čega budemo srećni – ispričala je doktorka Valentina Videnović iz Leskovca za “Blic”.

Zašto majke ostavljaju tek rođene bebe

Žene nakon porođaja, kako kažu u Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu, odbijaju kontakt sa detetom u većini slučajeva jer nemaju uslova za odgovarajuću brigu i negu deteta.

– Nakon što se majka otpusti iz “Betanije” bez deteta, sa njom komunikaciju nastavljaju stručnjaci iz Centra za socijalni rad, kako bi ona na kraju ipak prihvatila da brine o detetu – kaže Aleksandra Ančić, psiholog Klinike za ginekologiju i akušerstvo.

Nemaština i konflikti

Kao osnovne razloge svog ponašanja mlade majke navode loše socio-ekonomske i materijalne uslove života, izostanak podrške porodice i partnera, konfliktne odnose u porodici, te probleme u partnerskim odnosima.

– Uočili smo i da neki psihološki faktori doprinose ovoj pojavi kao što su nisko samopoštovanje, neuspeh u školi, stresna stanja nastala gubitkom bliske osobe, potencijalni prekid ljubavne veze – rekla je doktorka Ančić.

Tužni primeri

Valjevo – Ostavljeni blizanci

Za poslednje dve godine u Valjevu je napušteno troje novorođenčadi. Reč je o blizancima rođenim u decembru 2015. godine i bebi rođenoj prošle godine. U poslednjih godinu dana, socijalni radnici su uspeli da pet majki, koje su nakon porođaja želele da napuste bebe, ubede da se predomisle.

Leksovac – Tužni rekord

Tokom 2016. godine šest majki je ostavilo svoje beba u leskovačkom porodilištu, što je svojevrsni rekord, budući da se ranijih godina svoje dece odricala po jedna do dve porodilje, kažu u Centru za socijalni rad u Leskovcu. Od tog broja, dve bebe su sa daunovim sindromom. Sva deca smeštena su u hraniteljskim porodicama u Leskovcu.

Loznica – Ostavila bebu pa se predomislila

Poslednji slučaj dogodio se 2015. godine.

– Bila je to žena sa juga Srbije, ali se kasnije ipak javila i preuzela svoju bebu – kažu u lozničkoj bolnici.

Kraljevo – Tri slučaja

Prema podacima Centra za socijalni rad iz Kraljeva, ovaj grad pamti tri ranija slučaja u kojima majke nisu želele bebe nakon porođaja, pa su ih ostavile u porodilištima.

Deca “zabranjenih” veza

U opštinama Nova Varoš, Prijepolje i Priboj, koje se slove za patrijahalnu sredinu, retko se dešava da majke nakon porođaja ostave svoje bebe. Prema iskustvu socijalnih radnika, kada se to desi, obično se radi o bebama koja su rođene u “zabranjenoj”, vanbračnoj vezi.


Izvor: blic.rs



POGLEDAJTE JOŠ
loading...


Inline
Inline