Djevojčica (6) ima rak na mozgu, a ne daju joj da se liječi JER RODITELJI NISU NA VRIJEME…

Saša Ranković iz Resnika zaposlen je u Hitnoj pomoći, ima troje dece, od kojih najmlađa devojčica od druge godine ima tumor mozga. Zajedno sa sinovima i suprugom, Saša već četiri godine vodi bitku za Jelenin život.

Rankovic-Jelena-Sasa-670x447

Devojčici je odstranjen tumor veličine pesnice ali bez obzira na to ona “nema pravo” na lečenje u Banji Koviljači jer su roditelji zakasnili da predaju zahtev u roku, na koji im niko nije skrenuo pažnju.

Posetili smo ga u prostorijama gde radi. Saša nas je velikodušno dočekao, a u koverti hrpa papira, lekarskih uverenja, otpusnih lista…

Jelena Ranković ima tek šest godina, a već četiri godine bije najveću životnu bitku. Posle dve operacije, tri hemioterapije koje je primila, brojnih snimanja, magnetnih rezonanci, Jeleni je odstranjen tumor na mozgu veličine pesnice. Da nije bilo doktorke Danice Grujičič na Odeljenju neurohirurgije Kliničkog centra Srbije koja je operisala Jelenu, ko zna šta bi bilo sa njom. Tumor za sada miruje, a Saša kaže da je doktorka njihov spasitelj.

– Od dana kada ju je operisala, 2012. godine, Jelenin život je u njenim rukama. Ja sam toj ženi zahvalan dok sam živ, kako je preuzela slučaj moje ćerke, dete mi je živnulo. Evo sad da zahvalim Bogu sve je u redu. Jelena ide u predškolsko, druželjubiva je, normalno govori, vidi i čuje – priča Ranković.

Posle dve operacije, Jeleni se tumor povukao, ali bolest koja je oštetila mozak, uticala je na pokretljivost Jelenine noge. Devojčica ne može normalno da pokreće stopalo, ima problem sa zglobom i tetivama. Zbog toga je dosta pasivna, slabo se kreće, a lekovi su uticali i na njenu promenu kilaže, pa mala Jelena sa šest godina ima 40 kilograma.

Predviđene su terapije u banji Koviljači kojim bi Jelenino stopalo bilo fiksirano ali zbog zdravstvene administracije, Jelena nije u mogućnosti da bude bolje i da prima terapiju koja joj je neophodna.

Zašto? Zato što su njeni roditelji zakasnili sa slanjem zahteva za odlazak u banju. Republički fond za zdravstveno osiguranje odbio je njen zahtev za odlazak u banju na lečenje samo zato što su roditelji prekršili rok od mesec dana za podnošenje zahteva.

– Da li je logično da je u celom tom haosu, kada gledam samo šta će mi doktori reći i da li će mi dete ostati živo, moram da razmišljam o tome da li je zahtev poslat na vreme, i da li postoji neki rok. Treba li sad moje dete da propusti lečenje u Koviljači zbog administracije u zdravstvu i nekih rokova koje nisam ispoštovao, a koje mi niko nije rekao ni da postoje – prepričava Saša za Telegraf svoju životnu dramu.

Da ovo ne bi ostalo samo odbijen zahtev na papiru, Saša je odlučio da svoju priču podeli sa svima koji imaju sličan problem, sa ljudima koji provode dane kod doktora, i sa onima koji zbog administracije i nemarnosti ne mogu da dobiju adekvatno lečenje.

– Ne možete da shvatite moj osećaj kada su mi rekli da mi dete ima tumor. To je moje najmlađe dete, imam dva starija sina, i toliko sam želeo devojčicu, da me je to saznanje pogodilo kao grom – jada nam se otac male Jelene.

Čovek je veliki borac, odrastao je u hraniteljskoj porodici, radio je kao mašin-bravar, tokom ratovanja kao policajac, zatim u pekari, da bi se na kraju obreo u Hitnoj pomoći. Snažno je gazio kroz život, a situacija sa ćerkom ga je strašno pogodila. Pitao se “zašto baš meni da se dogodi to zlo”.

– Odgovora nema, kada sam saznao strašne vesti, odlučio sam da se borim svim silama, jer ako ja padnem i posustanem, onda će tek i moje šestogodišnje dete. Razmišljam i da usvojim jedno malo “žgepče” – završava priču Saša.

Redakcija Telegrafa kontaktirala je republički fond za zdravstveno osiguranje, ali ni posle brojnih poziva nismo uspeli da dobijemo odgovor.

Izvor: telegraf.rs



Pratite nas na FB!
Lajkujte i podržite našu stranicu
×
Did you like it?
Share it on Facebook
  Pratite nas na Facebooku