CIJELA FAMILIJA MI JE OBEĆAVALA POMOĆ AKO DOĐEM U NJEMAČKU: Računala sam na rođake gastarbajtere, a evo kako su me dočekali

Mnogo mladih ljudi sa Balkana odlazi u inostranstvo tražeći uslove života bolje od ovih ovde. Najčešće odlaze u Nemačku, i pritom se mnogi oslanjaju na rođake gastarbajtere.

Međutim, često oni koji im nude pomoć i smeštaj na kraju bivaju oni koji u koje se najviše razočaraju. Sličnu situaciju doživela je i jedna devojka iz Bosne, koja je svoju priču u vidu “javnog pisma”odlučila sa svima da podeli.

“Uglavnom sve počinje ovako: “Samo ti završi školu i napravi pasoš, odma te ‘tetka, striko, amidža, ujko, dajdža, materina strina, rodica po ocu, kćerka dedove kone’ vodi sebi u svet . Nemaš ti tu, sine, budućnosti nikakve,vidiš da su svi bez posla. Ja ću tebe spasit’! Ja ne mogu zaboravit’ koliko sam pite pojela od tvoje mame. Zaslužili ste, Boga mi”.

Završena škola, pasoš gotov, išla na pijacu, kupila sebi malo nove gardarobe od para što je mater u dnevnici zaradila da me može spremiti u svet. Javljam svima da sam spremna. Odgovori su bili raznorazni, evo par primera:

“Ma znaš sad je malo drugačije, nije k’o pre lako ni ovde za pos’o. Eto da si pre mesec,ovdje tražili u jednom hotelu čistačicu, ali sad su popunjeni s personalom. Da je kao onda moglo bi, al’ sad svi traže jezik da se zna, ajd’ nauči nemački pa će tebe tetka pozvat’.

Ima u jednom selu traže da se štala čisti, al’ ne bih ja tebe tu, žao mi te… Sačekaj još malo, bit će možda nešto. Evo ovde traže na poljoprivredi al’ nemaju smeštaj. Ja bi tebe kod nas, al’ znaš da moja deca ne mogu ni jedno s drugim pa sva’ko u svoju sobu voli mir. Znaš rode i ja ću možda ostat’ bez posla, sad je i ovde zavladala ona kriza pa ne znam ni ja kako ću se za sebe izborit”.

Nema veze, familijo moja… Hvala vam na pokušajima. ‘Razumem’ ja tu vašu situaciju. Ako je već tako, haj’te meni u Bosnu. Ovde trenutno traže u rudniku, a dobra je i plata, topli obrok, u smenama, sve na vreme. Ima i u prodavnici traže, možda i tetka uspe nać’ šta, ima iskustva. Ne brinite za smeštaj, ja ću spavati na podu, a vi možete na kauč što nam je komšija dao, razvlači se, ima mesta za vas! Nećete bit’ gladni. Znate, moja mama još uvek pravi one iste pite koje su vas othranile kao i mene! Ako Vam još nekako mogu pomoć’ samo recite, nekako se osećam ‘dužna’ što ste makar ‘pokušali’ meni pomoći! Hvala Vam do neba, Bog će Vam vratit’…”

Izvor: CroExpress